„Ne pomišljajte da ćete postati Mason kroz učenje koje se najčešće naziva kroz vreme ili kroz upoznavanje s našim običajima. Masonerija ima istoriju, literaturu, filosofiju. Njene alegorije i običaji naučiće vas mnogo, ali mnogo toga treba tražiti i na drugim mestima. Tok učenja koji sada teče, pun i širok, mora se pratiti do izvora potoka koji ispunjavaju daleku prošlost, a tamo ćete naći poreklo značenja Masonerije.
Nekoliko nepotpunih pouka iz arhitekture, nekoliko opšte prihvaćenih maksima o moralu, nekoliko nebitnih običaja čije je stvarno značenje nepoznato ili je pogrešno shvaćeno, ne može više da zadovolji istinskog istraživača za masonskom istinom. Neka se onaj koji je zadovoljan time više ne penje uz brdo.
A onaj koji želi da razume harmoniju i lepotu proporcija Slobodne Masonerije, mora da čita, izučava, razmišlja, preispituje i razlikuje. Pravi Mason je vredni tragač za znanjem; i on zna da knjige i antički simboli Masonerije predstavljaju brodove koji nam dolaze natovareni intelektualnim bogatstvom Prošlosti;i da u tovaru velikih brodova ima mnogo toga što baca svetlost na istoriju Masonerije i to potvrđuje njenu težnju da bude dobročinitelj čovečanstva, jer je nastala u kolevci našeg roda.
Znanje je izvorno i istinsko ljudsko bogatstvo; jer, ono je Svetlost, kao što je Neznanje Mrak.Ono je razvoj ljudske duše i ostvarivanje razvoja ljudske duše koja, na rođenju čoveka, ne poznaje ništa i stoga se, na određen način, može reči da jeste ništa. Ona je tek seme koje u sebi ima moć da raste, da spoznaje i da se sa spoznajom razvija, kao seme iz izdanka u biljku i drvo. Ne smemo da se zadržimo na prostoj činjenici da sa učenjem čovek nadvladava čoveka, s kojim čovek nadvladava i zveri; da se sa učenjem čovek uzdiže ka nebu i da s njime izaziva njegove reakcije, gde sa telom on ne može da priđe... i ničim sličnim.
Učiti, sticati znanje, postati mudar, potreba je svake uzvišene duše; predavati to znanje, širiti ga, deliti tu mudrost s drugima, pravi je impuls uzvišene, plemenite prirode i najvredniji je rad čovekov, a ne primitivno zatvoriti to bogatstvo i staviti stražara na vrata da otera svakog žednog…“
Br. Albert Pajk